Школске вести

27. јануар 2021. године

Наш Свети Сава - школска слава

Драга децо, поштовани родитељи, уважене колеге,

Бавити се послом учитеља, наставника и професора је засигурно један од најлепших позива. Јер дати знање на поклон а назад добити осећај кад ученик превазиђе учитеља, показује да посао обављамо са пуно љубави и разума.

Подсећајући се Савиних дела добијамо путоказ да негујемо знање, поштујемо традицију и чистим срцем гледамо у будућност.

Надахнути његовим делима, ученици наше школе су своја осећања преточили у речи и ликовне радове и пред нас оставили најчистије емоције.

Срећна нам школска слава! 

Драги Свети Саво,

Пред велики дан, који ћемо ове године прославити скромније, осећам да и Ти имаш удела што смо моја породица и ја остали живи и здрави у време пандемије овог страшног вируса. Захвална сам Ти на свему што си икада учинио за мене и мој народ. Својом упорношћу и борбом показао си ми да
никада, ни у једној невољи, не треба одустајати и посустајати. Често размишљам о Теби и Твојим делима. Задивљујући је Твој животни пут, од бега на Свету гору до смрти у Трнову, јер си све време служио Богу и народу. Цео наш народ има дубоко поштовање према теби и Твојим делима. Због тога Те посебно славимо 27. јануара као школску славу како бисмо се подсетили да треба чврсто да газимо путем светосавља и будемо сигурни да идемо ка правом циљу.

С великим поштовањем,
Анђела Радојичић 7/1

Свети Сава
Једно од најзначајнијих имена српске историје и културе је име Растка Немањића.

Велики жупан Стефан Немања имао је велике планове за свог најмлађег сина, међутим,
Расткове жеље су биле сасвим другачије. Родитељи су мислили о синовљевој женидби, а он је
имао друге велике снове. Ти снови су били снови о пожртвованом животу пуном одрицања. Он је волео да чита о манастирима и црквама, о богу, о вери православној. Знао је многе приче о чудима хришћанства, дивио се и маштао о њима. Није желео царску круну нити да предводи војску, он је желео да постане монах. Тако је одлучио да побегне и оствари своје снове. Током ноћи, са руским монасима отишао је на пут ка Светој гори. Много тога је оставио за собом, али много више је добио. Његов велики сан је постао велика стварност.

Замонашио се и постао монах. Добио је црквено име Сава. Почео је да гради школе, цркве и
манастире. Научио је свој неписмени народ шта је важно: знање, слога, доброта, поштење.
Поред свега, лечио је болесне. Савин живот био је испуњен љубављу према богу, али и људима, према читању књига. Није их само читао, и писао је књиге, успостављао ред, уводио правила како би живот у манастиру и у његовој земљи био уређенији, бољи. Неке његове књиге говориле су о животу оца Стефана Немање, неке су песме, а неке писма са ходочасничких путовања. Због тога се каже да је Сава- први српски књижевник. На Светој гори , Атосу, Сави се придружио и отац. Замонашио се и добио црквено име Симеон. Почели су заједно да се моле и подижу свој дух, да граде свете грађевине. Једна од њихових најзначајнијих оставштина српском народу је манастир Хиландар.

Савин живот дао је огроман допринос српској историји, његов рад има велики значај у нашој култури и вери. Након смрти, Сава је постао Свети, прослављен је као светац и чудотворац, његово име и даље славимо и помињемо.

Маша Радојчић, 5/1

У ЊЕГОВУ СЛАВУ

Стадо је непрегледно, безброј оваца на широкој осунчаној ливади и- један ПАСТИР. Он будно стражари над нашом Србијом. Име му је Свети Сава, отац српски, кога славимо ми,српска деца његова, као заштитника и заступника нашег.Чува он већ дуго наше писмо, традицију и,што је најважније, веру нашу православну.

Да ли му ми достојно захваљујемо тиме што га волимо и славимо, је ли то довољно?! Наравно, дивно је то што се радујемо празнику, певамо песме у његову славу и припремамо приредбе, али најдивније је то што имамо водича кроз живот и веру. То је пут обасјан светлошћу и радошћу.

Често у животу заборавимо да га приметимо јер «немамо времена». Немамо времена за јело, а умиремо од глади. Телу је потребна његова храна, души њена. Хранимо ми тело, али душу често заборавимо!!! И тако, пролазимо у брзини живота, често хладне душе, а живот нас шиба као хладан јесењи ветар што отреса и последњи лист са дрвета.

Сетимо се да нисмо сами! Направимо коло са прецима,браћом и сестрама нашим, скупимо се око нашег Саве, да и ми њему будемо достојни заштитници, а он нека нас води док год Срби постоје!

Ђорђе Васић 8/2


НАЗАД НА ШКОЛСКЕ ВЕСТИ

Цитати познатих личности

Није човек оно што мисли, већ оно што чини.

Меша Селимовић