На основу члана 110. став 5. и члана 112. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – други закон), 

Министар просвете, науке и технолошког развоjа доноси 

Правилник о поступању установе у случаjу сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достоjанства личности 

Службени гласник РС, бр. 65/2018 од 24.08.2018. године 

Члан 1. 

Овим правилником прописуjе се поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начини спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности детета, ученика, одраслог (у даљем тексту: учесник у образовању), родитеља, односно другог законског заступника, запосленог, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаjа за заштиту од дискриминациjе. 

Овим правилником прописуjе се и поступање установе када се посумња или утврди вређање угледа, части или достоjанства личности у установи, начини спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начини за процену ризика, начини заштите и друга питања од значаjа за заштиту. 

Термини изражени у овом правилнику у граматичком мушком роду, подразумеваjу природни мушки и женски род лица на коjе се односе. 

Члан 2. 

Поступање установе, начин спровођења превентивних и интервентних активности, права, обавеза и одговорности и друга питања из члана 1. овог правилника утврђена су у Прилогу – „Превентивне активности и активности и мере коjе покреће установа у случаjу сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достоjанства личности”, коjи jе одштампан уз оваj правилник и чине његов саставни део. 

Члан 3. 

Оваj правилник ступа на снагу осмог дана од дана обjављивања у „Службеном гласнику Републике Србиjе”, а примењуjе се од школске 2018/2019. године. 

 

Броj 110-00-00520/2018-04 

У Београду, 14. jуна 2018. године 

 

Министар, 

Младен Шарчевић, с.р. 

 

ПРИЛОГ 

ПРЕВЕНТИВНЕ АКТИВНОСТИ И АКТИВНОСТИ И МЕРЕ КОЈЕ ПОКРЕЋЕ УСТАНОВА У СЛУЧАЈУ СУМЊЕ ИЛИ УТВРЂЕНОГ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА И ВРЕЂАЊА УГЛЕДА, ЧАСТИ ИЛИ ДОСТОЈАНСТВА ЛИЧНОСТИ 

УВОДНИ ДЕО 

Чланом 21. став 3. Устава Републике Србиjе забрањена jе свака дискриминациjа, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, jезика, старости и психичког или физичког инвалидитета, а чланом 22. став 1. да свако има право на судску заштиту ако му jе повређено или ускраћено неко људско или мањинско право заjемчено Уставом, као и право на уклањање последица коjе су повредом настале. 

Чланом 23. став 1. Устава Републике Србиjе прокламовано jе да jе људско достоjанство неприкосновено и сви су дужни да га поштуjу и штите. 

Забрана дискриминациjе прописана jе и Законом о забрани дискриминациjе („Службени гласник РС”, броj 22/09), Законом о спречавању дискриминациjе особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16), Законом о равноправности полова („Службени гласник РС”, броj 104/09), Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – други закон, у даљем тексту: Закон), Законом о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС”, бр. 18/10 и 101/17), Законом о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17 и 27/18 – други закон), Законом о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17 и 27/18 – други закон), Законом о дуалном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, броj 27/18), Законом о образовању одраслих („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 88/17 – др. закон и 27/18 – др. закон), другим законима, Правилником о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Службени гласник РС”, броj 30/10) – (у даљем тексту: Правилник о протоколу) и Правилником о ближим критериjумима за препознавање облика дискриминациjе од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања („Службени гласник РС”, броj 22/16) – (у даљем тексту: Правилник) и другим прописима. 

Системом правне заштите од дискриминациjе обухваћене су грађанскоправна, кривичноправна, прекршаjноправна и уставно-судска заштита, као и заштита Повереника за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник). Важећи прописи представљаjу правни основ и оквир да се у области образовања и васпитања пропишу превентивне и интервентне мере и активности на спречавању и заштити од дискриминациjе и других облика понашања коjима се вређа углед, част или достоjанство личности у систему образовања и васпитања. 

Обавеза државе да сузбиjа и обезбеди делотворну заштиту од дискриминациjе проистиче и из међународних уговора о људским правима, а нарочито: Универзалне декларациjе о људским правима из 1948. године, Конвенциjе против дискриминациjе у образовању УНЕСКО из 1960. године, Конвенциjе ОУН о укидању свих облика расне дискриминациjе из 1965. године, Међународног пакта о економским, социjалним и културним правима из 1966. године, Међународне конвенциjе о укидању свих облика дискриминациjе жена из 1979. године, као и других међународних уговора на чиjе поштовање се обавезала Република Србиjа. 

Посебан значаj има Конвенциjа о правима детета из 1989. године (у даљем тексту: Конвенциjа), коjа у члану 2. прокламуjе принцип недискриминациjе прописивањем дужности држава: да поштуjу и обезбеђуjу права сваком детету под своjом jурисдикциjом, без икакве дискриминациjе, укључуjући и право на образовање, да спречаваjу дискриминациjу и да им обезбеде делотворну заштиту од свих облика непосредне и посредне дискриминациjе по било ком стварном или претпостављеном личном своjству. У члану 29. Конвенциjе прокламовано jе да образовање треба да буде усмерено ка развоjу поштовања људских права и основних слобода, односно принципа садржаних у Повељи ОУН, развоjу поштовања према родитељима деце, њиховом културном идентитету, jезику и вредностима, националним вредностима државе у коjоj дете живи или из коjе jе пореклом, као и поштовању других цивилизациjа. 

Значење поjмова и израза у овом акту 

Установа, у смислу овог акта, jесте предшколска установа, основна и средња школа и дом ученика. Под простором установе подразумева се простор у седишту и ван њеног седишта у коме се остваруjе васпитно-образовни, образовно-васпитни и васпитни рад, као и васпитни рад кроз дигиталне облике комуникациjе (у даљем тексту: образовно-васпитни рад). 

Учесник у образовању, у смислу овог акта, jесте дете, ученик и одрасли уписан у установу. 

Родитељ, односно други законски заступник, у смислу овог акта, jесте: родитељ, усвоjитељ, старатељ и други законски заступник одређен за заштиту поjединих права детета или ученика (у даљем тексту: родитељ). 

Запослени, у смислу овог акта, jесте: наставник, васпитач, медицинска сестра–васпитач, дефектолог–васпитач, стручни сарадник, секретар установе, сарадник, педагошки, односно андрагошки асистент, помоћни наставник, друго ненаставно особље и директор установе. 

Треће лице, у смислу овог акта, jесте: предавач, приправник–стажиста, тренер, водитељ, инструктор, радник обезбеђења и друго лице са коjим jе установа закључила одговараjући уговор, као и хранитељ, чланови породице, лични пратилац, члан органа управљања, инспектор, просветни саветник, аутор уџбеника, издавач и друга лица коjа се по било ком другом основу налазе у простору установе или присуствуjу образовно-васпитном раду. 

Под дискриминациjом, односно дискриминаторним понашањем, у смислу Закона и овог акта подразумева се понашање коjим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неjеднако поступа, односно врши пропуштање чињења (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица, а коjи се заснива на раси, боjи коже, прецима, држављанству, статус, мигранта, расељеног лица, националноj припадности или етничком пореклу, jезику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалноj ориjентациjи, имовном стању, социjалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоjу и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организациjама и другим стварним, односно претпостављеним личним своjствима, као и по другим основама утврђеним законом коjим се прописуjе забрана дискриминациjе. 

Извршилац дискриминациjе, у смислу овог акта, jесте лице – учесник у образовању, запослени, родитељ или треће лице, као и установа, њени органи и тела коjи своjим чињењем или пропуштањем чињења врше дискриминациjу у процесу образовања и васпитања или у вези са њим, у свим релациjама. 

Дискриминисано лице, у смислу овог акта, jесте лице – учесник у образовању, запослени, родитељ и треће лице, група – учесника у образовању, запослених, родитеља и трећих лица, чланови органа и тела установе коjи су претрпели дискриминациjу у процесу образовања и васпитања или у вези са њим. 

Насиље и злостављање, у смислу овог акта, jесте сваки облик jеданпут учињеног, односно поновљеног вербалног или невербалног понашања коjе има за последицу стварно или потенциjално угрожавање здравља, развоjа и достоjанства личности учесника у образовању, запосленог и родитеља. 

Насилно понашање ниjе у сваком случаjу дискриминаторно, али свако дискриминаторно jесте насилно. 

Вређање угледа, части или достоjанства личности у установи jесте понашање лица или групе лица коjе може да има обележjа психичког и социjалног насиља или злостављања. Kада се узнемиравањем и понижаваjућим поступањем повређуjе неко од личних своjстава, понашање се квалификуjе као дискриминациjа. 

ПРЕВЕНЦИЈА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, ВРЕЂАЊА УГЛЕДА, ЧАСТИ И ДОСТОЈАНСТВА ЛИЧНОСТИ 

Превенциjа дискриминациjе, као и вређања угледа, части или достоjанства личности, у смислу овог акта, jесу мере и активности коjе предузима установа да се предупреди сваки облик дискриминаторног понашања, као и понашања коjим се вређа углед, част или достоjанство личности, у било ком од односа, подигне свест свих у установи о његовим негативним последицама на лица, групу лица, односно установу. 

Превентивним мерама и активностима у установи ствара се сигурно и подстицаjно окружење, негуjе атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникациjе, развиjа позитиван систем вредности. 

У примени овог акта дужност установе jе да обезбеди услове за сигурно и подстицаjно одрастање и развоj сваког учесника у образовању, заштиту од свих облика дискриминациjе и понашања коjим се вређа углед, част или достоjанство личности и социjалну реинтеграциjу дискриминисаног лица и извршиоца дискриминациjе. 

Превентивним мерама и активностима заснованим на принципу jеднаких могућности, кроз jеднакост и доступност права на образовање и васпитање, без дискриминациjе: 

1) подиже се ниво свести и осетљивости свих у установи – нулта толеранциjа на све облике дискриминациjе и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достоjанства личности; 

2) остваруjе се пуна посвећеност установе и свих њених органа и тела у препознавању, спречавању и сузбиjању дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достоjанства личности; 

3) сви носиоци обавеза заштите од дискриминациjе у установи (унутрашња заштита) и ван ње (спољашња заштита – породица, jединица локалне самоуправе, надлежни орган унутрашњих послова, центар за социjални рад, здравствена служба, министарство надлежно за послове образовања (у даљем тексту: Министарство), Повереник, Заштитник грађана, Покраjински заштитник грађана – омбудсман, органи правосуђа и др.), сагласно закону, поступаjу хитно, ефикасно и координисано у спречавању и сузбиjању дискриминаторног понашања. 

Права, обавезе и одговорности лица у превенциjи дискриминациjе и понашања коjима се вређа углед, част и достоjанство личности 

Запослени своjим квалитетним радом и применом различитих метода, садржаjа, облика рада и активности, личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђуjу недискриминаторно, подстицаjно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све – учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и своjим понашањем не подстичу, не помажу, не изазиваjу, не доприносе вршењу дискриминациjе и вређања угледа, части или достоjанства личности. 

Наставник, васпитач, стручни сарадник и одељењски старешина избором одговараjућих садржаjа и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова коjи утичу на промену понашања, коjи помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећавању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личних своjстава, развиjању толеранциjе, прихватања и уважавања различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др. 

Стереотип, у смислу овог акта, подразумева унапред створено и широко прихваћено мишљење о одређеноj групи, при чему се свим припадницима групе приписуjу иста обележjа и негираjу њихове индивидуалне карактеристике. 

Предрасуда, у смислу овог акта, подразумева научени образац мишљења коjи jе логички неоснован, упорно одржаван социjални став према некоj групи, коjи се лако шири и утиче на формирање негативног мишљења и односа према одређеноj групи. 

Запослени су одговорни, нарочито, за своjе изjаве и понашања коjима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранциjа према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно, у случаjу сметњи у развоjу и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског jезика или jезика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др. 

Присутни запослени и дежурни наставник, односно васпитач и сваки наставник, васпитач, стручни сарадник, одељењски старешина, дужан jе да на целисходан начин увек реагуjе и обезбеди заштиту учесника у образовању од сваког облика дискриминациjе и дискриминаторног понашања, заустављањем понашања коjе се непосредно врши и смиривањем дискриминисаног лица, извршиоца дискриминациjе и посматрача. 

Ученици и одрасли, као одговорни учесници у образовању, обавезни су да: уважаваjу и поштуjу личност и национални, полни, верски, родни, сексуални и све друге аспекте идентитета учесника у образовању, родитеља, запослених и трећих лица; поштуjу правила установе коjа се односе на забрану дискриминациjе и дискриминаторног понашања и принципа jеднаких могућности; активно учествуjу у активностима коjе се остваруjу у установи – одељенскоj заjедници, ученичком парламенту и органима и телима, а коjе су усмерене на превенциjу дискриминациjе и дискриминаторног понашања; своjим понашањем не подстичу, не помажу, не изазиваjу, не доприносе вршењу дискриминациjе и вређања угледа, части или достоjанства личности. 

Родитељ jе дужан да у наjбољем интересу детета и ученика: сарађуjе са установом; учествуjе у мерама и активностима коjе се планираjу, припремаjу и спроводе ради спречавања дискриминаторног понашања; уважава и поштуjе личност и све аспекте идентитета свог детета, друге деце, ученика, одраслих, других родитеља, запослених и трећих лица. Родитељ детета и ученика не сме своjим понашањем у установи да подстиче, помаже, изазове или на било коjи начин допринесе дискриминациjи и вређању угледа, части или достоjанства личности. 

Програм превенциjе дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достоjанства личности 

Програмом превенциjе дискриминациjе и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достоjанства личности (у даљем тексту: програм превенциjе) одређуjу се мере и активности коjима се обезбеђуjе остваривање циљева превенциjе свих облика дискриминациjе и дискриминаторног поступања утврђених овим актом. Програм превенциjе jе део предшколског, односно школског програма и развоjног плана, а конкретизуjе се годишњим планом рада установе. 

Програм превенциjе утврђуjе се на основу анализе стања у остваривању равноправности, распрострањености различитих облика нетолеранциjе и дискриминациjе, сагледавања потреба учесника у образовању за додатном подршком, специфичности установе и резултата самовредновања и вредновања квалитета њеног рада. Годишњим планом рада установе, између осталог, опредељуjу се превентивне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања планираних активности. 

Програм превенциjе садржи: 

1) начине на коjе се принципи jеднаких могућности и недискриминациjе уграђуjу и остваруjу у свакодневном животу и раду установе на свим нивоима, у свим облицима рада (поjединац, васпитна група, одељење, ученички парламент, стручни органи и тимови, родитељски састанци, родитељи као поjединци и група, савет родитеља); 

2) начине на коjе се пружа додатна подршка учесницима образовања и њиховим родитељима из мањинских и осетљивих друштвених група, а нарочито, у случаjу сметњи у развоjу и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског jезика или jезика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и васпитања и др.; 

3) стручно усавршавање запослених ради унапређивања компетенциjа за промовисање и развиjање културе људских права, интеркултуралности, толеранциjе, превазилажење стереотипа и предрасуда код учесника у образовању, рад у мултикултуралноj групи, односно одељењу, стварање инклузивног окружења, препознавање дискриминациjе и целисходно реаговање на дискриминаторно понашање; 

4) начине информисања о правима, обавезама и одговорностима учесника у образовању у спречавању и заштити од дискриминациjе и дискриминаторног понашања; 

5) облике и садржаjе рада са учесницима у образовању ради превазилажења стереотипа и предрасуда, развиjања свести о опасности и штетним последицама дискриминациjе, унапређивања толеранциjе и разумевања, интеркултуралности, уважавања и поштовања различитости и др.; 

6) облике и садржаjе рада са учесницима у образовању коjи трпе, чине или сведоче дискриминаторно понашање; 

7) начине, облике и садржаjе сарадње са родитељима, jединицом локалне самоуправе, надлежним органима, службама и др.; 

8) начине поступања у случаjевима подношења приjаве установи, односно притужбе Поверенику и кривичне приjаве надлежном органу због дискриминаторског поступања и поступања коjима се вређа углед, част или достоjанство личности; 

9) начине праћења, вредновања и извештавања органа установе о остваривању и ефектима програма спречавања дискриминациjе и дискриминаторног понашања, а нарочито, у односу на: 

(1) учесталост дискриминаторног понашања и броj поднетих приjава, притужби, односно кривичних приjава; 

(2) распрострањеност различитих облика дискриминациjе; 

(3) броj лица изложених дискриминаторном понашању; 

(4) учесталост и броj васпитно-дисциплинских поступака против ученика и дисциплинских поступака против запослених због дискриминаторног понашања; 

(5) броj и ефекте предузетих мера и активности коjе међу учесницима у образовању промовишу толеранциjу, уважавање различитости, jеднаке могућности и недискриминациjу; 

(6) степен и квалитет укључености родитеља у спречавање свих облика дискриминациjе и др.; 

(7) остварене обуке стручног усавршавања за спречавање дискриминаторног понашања и потребе даљег усавршавања. 

Ради континуираног праћења ефеката програма спречавања дискриминаторног понашања, установа врши анализу стања у остваривању равноправности и jеднаких могућности. У припреми анализа учествуjу и представници учесника у образовању и родитеља. Анализа се разматра у одељењима (часови одељењског старешине и одељењских заjедница), на родитељским састанцима, ученичком парламенту, стручним органима и тимовима и на савету родитеља. Орган управљања разматра и питања дискриминациjе у оквиру доношења аката установе (развоjни план, годишњи план рада, план стручног усавршавања запослених), усваjања извештаjа о њиховом спровођењу и разматрања поштовања општих принципа, остваривања циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, наjмање два пута годишње кроз извештаjе директора о свом раду и раду установе. 

Тим за заштиту од дискриминациjе, насиља, злостављања и занемаривања 

Установа има тим за заштиту од дискриминациjе, насиља, злостављања и занемаривања (у даљем тексту: тим за заштиту). 

Осим надлежности поступања у ситуациjама насиља, злостављања и занемаривања, задаци тима за заштиту jесу, нарочито, да: 

1) анализира стање у остваривању равноправности и jеднаких могућности; 

2) припрема програм превенциjе; 

3) информише учеснике у образовању, запослене и родитеље о планираним активностима и могућностима пружања подршке и помоћи; 

4) учествуjе у проjектима и обукама за развиjање потребних знања и вештина за превенциjу и поступање у случаjевима дискриминаторног понашања; 

5) предлаже мере за унапређивање превенциjе и заштите од дискриминациjе, организуjе консултациjе и учествуjе у доношењу одлука о начину поступања у случаjевима сумње на дискриминаторно понашање; 

6) укључуjе родитеље у планирање мера и спровођење активности за спречавање и сузбиjање дискриминаторног понашања; 

7) прати и процењуjе ефекте предузетих мера и активности за спречавање и сузбиjање дискриминаторног понашања и даjе одговараjуће предлоге директору; 

8) сарађуjе са школском управом Министарства и другим надлежним органима, организациjама и службама, ради спречавања и заштите од дискриминациjе; 

9) води и чува посебну документациjу о случаjевима и поjавним облицима дискриминациjе, броjу приjава и притужби, броjу спроведених неформалних и формалних поступака, њиховом исходу и др. 

Броj и састав чланова тима за заштиту зависи од величине и специфичности установе (ниво, врста, организациjа рада, издвоjена одељења, броj учесника у образовању из мањинских и осетљивих друштвених група и др.). 

Директор образуjе тим за заштиту. 

Стални састав тима за заштиту чине: директор, стручни сарадник–педагог и психолог и секретар установе, а повремено се могу укључивати чланови за конкретне случаjеве, из реда наставника и васпитача установе, а може из реда родитеља, ученичког парламента, jединице локалне самоуправе, односно стручњака за поjедина питања. 

Директор одређуjе психолога, педагога или, изузетно, другог запосленог – члана тима за заштиту, одговорног за вођење и чување документациjе о свим ситуациjама дискриминациjе и дискриминаторног понашања у коjима учествуjе тим. 

Седницама тима за заштиту могу да присуствуjу представници ученичког парламента и савета родитеља. 

У планирању и спровођењу активности у овоj области остваруjу пуну сарадњу и координисано делуjу тим за заштиту и други стручни органи у установи, укључуjући и могућност спровођења заjедничких мера и активности. 

Тим за заштиту примењуjе, осим Закона: Правилник о протоколу, Правилник, оваj акт и друге подзаконске акте коjи прописуjу поступање установе у случаjевима повреда Законом прописаних забрана и тежих повреда обавеза ученика и одраслих. 

Тим за заштиту планира, организуjе и стара се о спровођењу мера и активности у установи на превенциjи дискриминаторног понашања и насиља самостално и у сарадњи са другим тимовима – за инклузивно образовање, самовредновање и др. 

У ситуациjама када се примети да постоjи одступање од прописаних принципа, тим за заштиту реагуjе у сарадњи са органима установе. 

Важно jе да у установи постоjи свест свих запослених да тим за заштиту не може сам да остваруjе планиране мере и активности. До резултата се долази само учешћем и одговорношћу сваког лица у стварању ненасилног и подстицаjног окружења за живот и учење. Због осетљивости и сложености проблема, тиму за заштиту jе неопходна стална подршка и ангажованост стручних органа и других тимова, директора, органа управљања, савета родитеља, општинског савета родитеља и локалне заjеднице. За активности коjе тим за заштиту планира и предлаже на нивоу установе, директор задужуjе и остале чланове колектива, jер jе неопходно да сви учествуjу у превенциjи дискриминациjе и насиља. 

ИНТЕРВЕНЦИЈА 

У установи се интервенише у случаjевима сумње или утврђеног вређања угледа, части или достоjанства личности и дискриминаторног понашања из расистичких, сексистичких, хомофобичних, ксенофобичних, исламофобичних, антисемитских, антициганистичких или других облика дискриминаторног понашања према лицу, а нарочито млађем, слабиjем, са сметњама у развоjу и инвалидитетом, према родном идентитету, полу, сексуалноj ориjентациjи, раси, боjи коже, верскоj и националноj припадности, jезику, имовном стању, социjалном и културном пореклу и другим и претпостављеним или стварним личним своjствима. 

Расизам, у смислу овог акта, подразумева уверење и понашање лица или групе лица засновано на ставу да неке расе имаjу супериорне карактеристике у односу на друге. 

Сексизам, у смислу овог акта, подразумева уверење и понашање засновано на ставу да jе мушки пол супериоран у односу на женски. 

Хомофобиjа и трансфобиjа, у смислу овог акта, подразумева страх, мржњу и нетолеранциjу према ЛГБТИ лицима и према сваком понашању коjе jе изван оквира родних улога. 

Ксенофобиjа, у смислу овог акта, подразумева интензивно и ирационално исказивање мржње према странцима. 

Исламофобиjа, у смислу овог акта, подразумева мржњу, нетрпељивост и предрасуде према исламу и муслиманима. 

Антисемитизам, у смислу овог акта, подразумева мржњу, нетрпељивост и предрасуде према Јевреjима, као религиjскоj групи или нациjи.  

Антициганизам, у смислу овог акта, подразумева посебан вид расизма усмерен према ромском народу, а идеологиjа jе заснована на историjски потхрањеним идеjама о расноj надмоћности поjединих народа, а коjи се изражава кроз насиље, говор мржње, израбљивање, стигматизациjу и дискриминациjу. 

Аблеизам, у смислу овог акта, подразумева негативне предрасуде у односу на лица са сметњама у развоjу и инвалидитетом. 

Родна равноправност, у смислу овог акта, подразумева заштиту права лица по основу пола и рода, а родна улога – скуп очекивања заjеднице у вези са понашањем лица у односу на његову полну припадност. 

Интервенциjу чине мере и активности коjима се дискриминаторно понашање или вређање угледа, части или достоjанства личности (у даљем тексту: дискриминаторно понашање) зауставља, осигурава безбедност учесника у образовном и васпитном процесу (оних коjи трпе – дискриминисана лица, сведоче или чине – извршиоци дискриминациjе), смањуjе ризик од понављања, ублажаваjу последице за све учеснике и прате се ефекти предузетих мера. 

У установи се интервенише у случаjу сумње и када jе утврђено дискриминаторно понашање, и то, када се оно припрема, дешава или се догодило између: учесника у образовању (дете–дете, ученик–ученик, одрасли–одрасли; учесник у образовању – запослени; учесник у образовању – родитељ; учесник у образовању – треће лице у установи); запосленог (запослени – учесник у образовању, запослени–родитељ, запослени–запослени, запослени – треће лице); родитеља (родитељ – учесник у образовању, родитељ–родитељ, родитељ–запослени, родитељ – треће лице); треће лице (треће лице – учесник у образовању, треће лице – родитељ, треће лице – запослени; треће лице – треће лице). 

Директор, запослени и трећа лица имаjу обавезу да препознаjу дискриминациjу, а ако jе утврђена, предузму мере и активности у установи према учеснику у образовању прописане Законом и овим актом. 

Директор има обавезу да предузме Законом утврђене мере и активности према запосленом, родитељу и трећем лицу као извршиоцу дискриминациjе и приjави дискриминациjу надлежним државним органима, органима аутономне покраjине и локалне самоуправе. 

У случаjу дискриминаторног понашања запосленог утврђуjе се одговорност у дисциплинском поступку, у складу са Законом. 

Одговорност родитеља за повреду законске забране дискриминациjе од стране његовог детета коjе jе ученик школе утврђуjе се у прекршаjном поступку, а на основу Закона. У случаjу када jе родитељ извршилац дискриминациjе, одговорност се утврђуjе пред Повереником или у судском поступку, у складу са законом. 

Одговорност трећег лица за повреду законске забране дискриминациjе утврђуjе се у поступку пред Повереником или у судском поступку, у складу са законом. 

Мотив или намера извршиоца дискриминациjе ниjе од значаjа. 

Матрица за процену ризика од дискриминаторног понашања учесника у образовању 

Дискриминациjа у области образовања и васпитања уређена jе Законом, а ближи критериjуми за препознавање облика дискриминациjе прописани су Правилником и обавезуjу све учеснике у образовном и васпитном процесу на дужност поштовања те забране и уздржавања од свих аката чињења или нечињења коjи могу да доведу до кршења исте. 

Ради предузимања одговараjућих мера и благовременог реаговања на ризике од дискриминаторног понашања учесника у образовању, сачињава се матрица за процену нивоа дискриминациjе, тако што се уочено дискриминаторно понашање сврстава се у jедан од три нивоа дискриминаторног понашања, у зависности од: 

1) узраст учесника у образовању; 

2) интензитет, траjање и учесталост дискриминаторног понашања; 

3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижаваjуће поступање; 

4) последица дискриминаторног понашања. 

Приликом сврставања у ниво дискриминаторног понашања учесника у образовању према наведеноj матрици, место и време извршеног понашања утичу на избор врсте мере и активности коjе се предузимаjу у интервенциjи. 

Када се дискриминаторно понашање догоди ван простора установе, у било коjе време, а од стране учесника у образовању, установа предузима мере поjачаног васпитног рада, без вођења васпитно-дисциплинског поступка. Уколико се дискриминаторно понашање догоди у простору установе у време образовно-васпитног рада и других активности, предузимаjу се мере поjачаног васпитног рада, покреће, води и окончава васпитно-дисциплински поступак, у роковима и на начин утврђен Законом. 

Елементи матрице jесу: 

1) узраст учесника у образовању 

Процену тежине облика дискриминациjе обавља тим за заштиту, полазећи од релациjа: лице у односу на друго лице истог или приближног узраста; узрасно стариjег лицу према млађем лицу и групе лица према лицу, односно групи лица, и то: 

(1) када jе понашање учесника у образовању истог или приближног узраста (дете– дете, ученик–ученик, одрасли–одрасли), као и млађег према стариjем, квалификуjе се као први ниво; 

(2) када се узрасно стариjи учесник у образовању понаша дискриминаторно према млађем лицу, квалификуjе се као други ниво; 

(3) када група учесника у образовању дискриминаторно понаша према лицу или другоj групи, квалификуjе се као трећи ниво. 

2) интензитет, траjање и учесталост дискриминаторног понашања 

Када се дискриминаторно понашање понавља или продужено траjе у односу на исто лице, односно лица са сличним или истим личним своjствима (раси, боjи коже, националноj и верскоj припадности или етничком пореклу, полу, родном идентитету, сексуалноj ориjентациjи, имовном стању, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоjу и инвалидитету) тим за заштиту га квалификуjе у следећи тежи облик дискриминациjе. 

Поновљена дискриминациjа, у смислу овог акта, подразумева више пута поновљено понашање лица или групе лица, односно поступање установе, њених органа или тела коjе jе засновано на повређивању личних своjстава лица или групе лица, а продужена – коjа се чине у дужем временском периоду према истом лицу или групи лица. 

3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижаваjуће поступање 

Узнемиравање и понижаваjуће поступање jесте изговарање речи, односно слање писаних порука или предузимање радњи према лицу или групи лица на основу коjих се посредно и са сигурношћу може закључити да вређаjу њихово достоjанство на основу личног своjства, проузрокуjу осећаj понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или неприjатељство, односно ствара понижаваjуће и увредљиво окружење. 

Ако узнемиравање и понижаваjуће поступање удружено врши група или се оно понавља, односно дуже траjе, овакво дискриминаторно понашање квалификуjе се као дискриминациjа другог нивоа. 

Ако jе узнемиравање и понижаваjуће поступање изазвало страх или неприjатељско, понижаваjуће и увредљиво окружење по дискриминисано лице или jе довело до искључивања или одбацивања лица или групе лица, дискриминаторно понашање квалификуjе се као дискриминациjа трећег нивоа. 

4) последица дискриминаторног понашања 

Када дискриминаторно понашање доводи или потенциjално може да доведе до угрожавања физичког, односно психичког здравља учесника у образовању, тим за заштиту га квалификуjе у следећи тежи облик дискриминациjе. 

Уколико jе у интервенциjу на понашање укључена спољашња заштита (здравствена служба, установа социjалне заштите, полициjа, Министарство, надлежна школска управа Министарства, jединица локалне самоуправе, Повереник, правосудни органи и др.) тим за заштиту га увек квалификуjе као трећи ниво дискриминациjе. 

Покренут прекршаjни или судски поступак, не утиче на предузимање интервентних мера и активности. 

Примери поjединих типичних ситуациjа дискриминаторног понашања учесника у образовању, су: 

– излагање подсмеху учесника у образовању по основу његове националности; 

– омаловажавање учесника у образовању или групе по основу њиховог личног своjства; 

– имитирање хода, говора, изгледа или било какво друго излагање подсмеху учесника у образовању са сметњама у развоjу или инвалидитетом; 

– ословљавање погрдним називима учесника у образовању или групе, запосленог или родитеља – припадника одређене групе; 

– изражавање стереотипа и предрасуда о припадницима одређене групе; 

– причање увредљивих и понижаваjућих шала и вицева о припадницима одређене групе; 

– промовисање родних стереотипа у вези са очекивањима, успесима и достигнућима девоjчица и дечака; 

– певање увредљивих и понижаваjућих песама о припадницима одређене групе; 

– слање увредљивих и понижаваjућих порука одређеном лицу или групи лица путем СМС-а, ММС-а или друштвених мрежа; 

– вербално привилеговање припадника већинске групе лица неоправданим и прекомерним похвалама; 

– неоправдано вербално умањивање или снижавање доприноса и успеха припадника мањинске групе; 

– игнорисање и избегавање контаката са учесником образовања због његовог личног своjства; 

– одбиjање да седи у клупи са другим учесником образовања због његовог личног своjства; 

– омаловажавање родитеља ученика по основу личног своjства. 

Дискриминаторно понашање када jе извршилац дискриминациjе запослени или треће лице у установи 

Стављање у неповољниjи положаj 

Стављање у неповољниjи положаj jе свако поступање коjим се лице или група лица због свог личног своjства ставља у неповољниjи положаj у било коjоj активности у процесу образовања и васпитања или у вези са њим. 

Примери поjединих типичних ситуациjа стављања у неповољниjи положаj учесника у образовању су: 

– одбиjање уписа учесника у образовању због његовог личног своjства; 

– фактичко скраћивање или сужавање плана и програма наставе и учења намењено учеснику у образовању из осетљиве друштвене групе; 

– необезбеђивање додатне образовне подршке, односно индивидуализованог рада детету и ученику коме jе таква помоћ потребна; 

– неоправдана примена нижих критериjума за оцењивање ученика и одраслих ромске националности; 

– необезбеђивање наставног материjала прилагођеног учесницима образовања са инвалидитетом и сметњама у развоjу; 

– необезбеђивање исхране детету и ученику прилагођене његовим потребама; 

– неукључивање ученика из осетљивих друштвених група у ученичке парламенте и слично; 

– изостанак прописаног поступања у случаjу непохађања припремног предшколског програма, односно непохађања наставе од стране деце из осетљивих друштвених група и ученика са инвалидитетом и сметњама у развоjу; 

– изостављање учесника у образовању из поjединих активности у току наставе због његових личних своjстава; 

– давање неоправданих погодности учеснику у образовању због личних своjстава или социjалног статуса његових родитеља; 

– необавештавање родитеља детета и ученика из осетљиве друштвене групе о родитељском састанку; 

– пропуштање запосленог да реагуjе у случаjу сумње на занемаривање учесника у образовању из осетљиве друштвене групе; 

– искључивање деце и ученика из осетљивих група из вршњачких активности у оквиру слободног времена у установи. 

Тешки облици дискриминациjе 

Тешки облици дискриминациjе, утврђени законом о забрани дискриминациjе, као што су: виктимизциjа, сегрегациjа, говор мржње, подстицање и удруживање ради вршења дискриминациjе, физички напад мотивисан мржњом због националне припадности, вере, пола или другог личног своjства и сви други облици дискриминациjе коjи изазиваjу нарочито тешке последице по дискриминисано лице, односно групу, сврставаjу се у трећи ниво. 

Виктимизациjа, у смислу овог акта, подразумева шиканирање и малтретирање лица или групе лица коjа тражи заштиту од дискриминациjе, коjа jе приjавила или сведочи у корист дискриминисаног лица. 

Сегрегациjа, у смислу овог акта, подразумева одваjање припадника одређене групе од других лица или група лица, а у образовању и васпитању – издваjање одређених категориjа учесника у образовању у специjалне школе, посебне предшколске и школске обjекте, посебне групе, одељења или подгрупе у оквиру одељења, из разлога коjи ниjе у складу са Законом и посебним законом. 

Узнемиравање и понижаваjуће поступање учесника у образовању, као извршиоца дискриминациjе подразумева обраћање лицу или припадницима одређене групе лица и квалификуjе се као први ниво дискриминациjе, а говор мржње подразумева обраћање учесника у образовању наjшироj публици и неодређеном кругу људи, коjим се подстиче дискриминациjа, мржња или насиље против припадника одређене групе. 

Ако група учесника у образовању своjим удруженим понашањем узнемирава и понижава друго лице или групу, а то понашање се понавља или траjе, оваj облик дискриминаторног понашања квалификуjе се као трећи ниво. 

Уколико jе физички напад мотивисан мржњом, установа предузима и активности као у случаjевима насиља трећег нивоа. 

Поjедини примери тешких облика дискриминациjе су: 

– неоправдано формирање посебних одељења за учеснике у образовању по основу њиховог личног своjства, на пример посебна одељења учесника у образовању ромске националности (сегрегациjа); 

– излагање руглу ученика коjи jе тражио заштиту од дискриминациjе (виктимизациjа); 

– неоправдано смањивање оцене ученику чиjи jе родитељ приjавио дискриминациjу над дететом (виктимизациjа); 

– исписивање расистичких, ксенофобичних, антисемитских, антиисламских, хомофобичних, секстистичких порука или симбола на обjектима установе или у њеном непосредном окружењу (говор мржње); 

– позивање на насиље према припадницима ЛГБТИ популациjе путем друштвених мрежа (хомофобиjа); 

– организовање неформалне групе ради слања претећих или увредљивих расистичких, националистичких, ксенофобичних, антисемитских, антиисламских, хомофобичних, секстистичких порука лицима коjа припадаjу одређеноj друштвеноj групи (удруживање ради дискриминациjе); 

– излагање руглу и подсмеху учесника у образовању из осетљивих друштвених група, нпр. ромске девоjчице (вишеструка или укрштена дискриминациjа), са сметњама у развоjу и инвалидитетом (аблеизам); 

– континуирано омаловажавање истог учесника у образовању по основу његовог личног своjства коjе дуже траjе (продужена дискриминациjа); 

– физички напад на учесника у образовању, родитеља или запосленог мотивисан мржњом због њихове националне припадности, вере, социjалног статуса или другог личног своjства. 

ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА УЧЕСНИКА У ОБРАЗОВАЊУ 

Установа поступа у складу са овим актом увек када jе учесник у образовању дискриминисано лице, извршилац дискриминациjе, односно сведок. 

Сазнање о дискриминаторном понашању у установи може да се добиjе: опажањем, на основу сумње или информациjе да се дискриминациjа припрема, догађа или се догодила. Информациjа може да се добиjе непосредно – усмено, у писаном облику, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака, запослених, трећих лица као сведока, као и на основу анонимне приjаве. 

Редослед поступања у интервенциjи зависи од тога да ли се дискриминаторно понашање припрема, догађа или се догодило. 

Редослед поступања у интервенциjи jе следећи: 

1) Проверавање добиjене информациjе да се дискриминаторно понашање припрема или се догодило обавља се прикупљањем информациjа – директно или индиректно. Циљ проверавања информациjе jесте утврђивање одлучуjућих чињеница на основу коjих се потврђуjе или одбацуjе сумња на дискриминаторско поступање. Током прикупљања информациjа поштуjу се принципи утврђени Конвенциjом и правила коjа се примењуjу у поступцима у коjима учествуjе малолетно лице – дете и ученик. 

Установа проверава сваку информациjу о дискриминаторном понашању прегледом видео записа, уколико установа има електронски надзор над простором, анонимном анкетом учесника у образовању и на други начин примерен облику и врсти дискриминаторног понашања. 

Када родитељ приjави директору непримерено понашање запосленог према његовом детету, директор поступа у складу са Законом. 

У случаjу непотврђене сумње дискриминаторног понашања, поjачава се васпитни рад и прати понашање учесника у образовању. Када се потврди сумња, директор и тим за заштиту предузимаjу мере и активности за повреду законске забране дискриминациjе. 

2) Заустављање дискриминаторног понашања и смиривање учесника jесте обавеза свих запослених у установи, а нарочито наjближег присутног запосленог, дежурног наставника, односно васпитача или радника обезбеђења да одлучно прекине све активности, раздвоjи и смири учеснике. 

У случаjу да запослени процени да не може сам да заустави дискриминаторно понашање зато што jе сукоб високо ризичан, као и због истовременог физичког насиља, одмах ће тражити помоћ. 

Након заустављања сукоба, ако се посумња у повређивање дискриминисаног лица, затражиће се пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полициjе и центра за социjални рад. 

Смиривање учесника подразумева, наjпре, одвоjене разговоре са извршиоцем дискриминациjе и са дискриминисаним лицем, а ако се процени да jе могућ, без опасности по наставак сукоба, и заjедно учесницима и родитељима. 

3) Обавештавање и позивање родитеља jе обавеза установе. Одмах након заустављања сукоба учесника – детета или ученика (као дискриминисаног лица и извршиоца дискриминациjе) установа обавештава и позива родитеља на приjављени броj контакт телефона. Уколико родитељ ниjе доступан, установа одмах обавештава центар за социjални рад. 

4) Прикупљање релевантних информациjа и консултациjе врше се у установи ради: разjашњавања околности, анализирања чињеница на што обjективниjи начин, процене нивоа дискриминациjе, ризика и предузимања одговараjућих мера и активности, избегавања конфузиjе и спречавања некоординисане акциjе. Нивои дискриминациjе, на основу овог акта, за учесника у образовању су: први, други и наjтежи – трећи ниво. Процену нивоа увек врши тим за заштиту. Да би извршио правилну процену, тим за заштиту прикупља све релевантне податке, консултуjе, осим директора, одељењског старешину, дежурног наставника, односно васпитача, радника обезбеђења, другог запосленог као очевица, представника ученичког парламента. Тим за заштиту информише родитеље и укључуjе их у поjачан васпитни рад и план заштите од дискриминациjе. 

Уколико у току консултациjа у установи директор и тим за заштиту, услед сложених околности не могу са сигурношћу да процене ниво дискриминациjе, као и да одреде одговараjуће мере и активности, у консултациjе укључуjу надлежне органе и друге организациjе и службе: Министарство – школску управу, центар за социjални рад, полициjу, здравствену службу, Повереника и др. 

5) Предузимање мера и активности према учеснику у образовању, и то за све нивое дискриминациjе. План заштите од дискриминациjе сачињава се за конкретну ситуациjу сваког од нивоа и за све учеснике – дискриминисано лице, извршиоца дискриминациjе и сведоке. План заштите од дискриминациjе зависи од: узраста и броjа учесника, облика и нивоа дискриминациjе, последица по лице и колектив и сл. 

План заштите од дискриминациjе садржи: активности усмерене на промену понашања и ставова коjи су допринели дискриминаторном понашању – поjачан васпитни рад и по интензитету примерен повреди законске забране (интензиван), рад са родитељем, васпитном групом, односно одељењском заjедницом, укључивањем ученичког парламента и савета родитеља, а по потреби и органа управљања; носиоце тих активности временску динамику; начине коjима ће се обезбедити поновно укључивање свих учесника у заjедницу. Мере и активности се предузимаjу укључивањем учесника у образовању, усклађене са његовим развоjним могућностима. Када тим за заштиту процени да постоjи потреба да се, осим поjачаног васпитног рада или васпитног рада коjи у интензитету одговара потребама ученика, прилагоди и образовно-васпитни рад, предложиће тиму за пружање додатне образовне подршке припрему индивидуалног образовног плана. 

План заштите од дискриминациjе сачињава тим за заштиту заjедно са одељењским старешином, односно васпитачем, психологом, педагогом (уколико нису чланови тима за заштиту), директором и родитељем, а по потреби и са другим надлежним организациjама и службама. У припрему плана заштите, када год jе могуће, установа ће укључити представнике одељењске заjеднице, односно групе, ученичког парламента, као и учеснике у дискриминациjи. 

План заштите укључуjе и информациjе о мерама и активностима коjе установа предузима самостално, у сарадњи са другим надлежним организациjама и службама и када друге надлежне организациjе и службе спроводе активности самостално. Када су у мере и активности укључене друге организациjе и службе, одређуjу се задаци, одговорна лица, динамика и начини међусобног извештавања. 

За сваки процењени ниво дискриминациjе директор установе подноси приjаву надлежним органима, организациjама и службама и обавештава Министарство – надлежну школску управу, у року од 24 сата од догађаjа. Пре приjаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тим за заштиту, полициjа или центар за социjални рад процене да тиме може да буде угрожен наjбољи интерес детета и ученика. 

Уколико jе комуникациjа са медиjима неопходна, одговоран jе директор, осим ако постоjи сумња или jе утврђено да jе директор извршилац дискриминациjе. У том случаjу комуникациjу са медиjима остваруjе председник органа управљања. 

6) Праћење ефеката предузетих мера и активности прати установа (одељењски старешина, васпитач, тим за заштиту, психолог и педагог, ако нису чланови тима) ради провере успешности, даљег планирања заштите и других активности установе. Установа прати понашање учесника у образовању коjе jе дискриминисано лице и коjе jе извршилац дискриминациjе, али и оних коjи су индиректно били укључени (сведоци). 

Прати се и укљученост родитеља и других надлежних органа, организациjа и служби. Ефекте предузетих мера прате и надлежне службе Министарства. 

ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА ЗАПОСЛЕНОГ ПРЕМА УЧЕСНИКУ У ОБРАЗОВАЊУ 

Установа поступа у складу са Законом и овим актом када jе запослени извршилац дискриминациjе, а дискриминисано лице, односно сведок–учесник у образовању. 

Сазнање о дискриминаторном понашању запосленог у установи може да се добиjе: опажањем, сумњом или информациjом да се дискриминациjа припрема, догађа или се догодила. Информациjа може да се добиjе непосредно – усмено, у писаном облику, као и на основу анонимне приjаве, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака, других запослених или трећих лица као сведока. 

Редослед поступања у интервенциjи зависи од тога да ли се на основу информациjе дискриминаторно понашање запосленог припрема, догађа или се догодило. 

Редослед поступања у интервенциjи jе: 

1) Заустављање дискриминаторног понашања jе обавеза сваког лица коjе има сазнање о дискриминаторном понашању да реагуjе прекидањем таквог поступања запосленог и позивањем помоћи. 

2) Смиривање ситуациjе подразумева обезбеђивање сигурности и подршке за учесника у образовању. 

3) Обавештавање и позивање родитеља и информисање васпитача, односно одељењског старешине одвиjа се паралелно са заустављањем поступања и смиривањем учесника, са наjминималниjим временским размацима. 

4) Подношење приjаве директору установе ради покретања поступка у коме се прикупљаjу информациjе о дискриминаторском поступању запосленог и на основу релевантних чињеница предузимаjу мере у складу са Законом. Тим за заштиту предузима мере и активности у односу на дискриминисано лице, односно лица – учесника у образовању. 

5) Консултациjе тима за заштиту коjе се одвиjаjу ради прикупља свих релевантних чињеница за доношење плана заштите од дискриминациjе и праћењу ефеката мера за учесника у образовању као дискриминисано лице. Тим за заштиту по потреби обавља консултациjе са одговараjућим стручњацима и установама и укључуjе надлежне службе. Одељењски старешина, односно васпитач у сарадњи са тимом, информише родитеље и укључуjе их даље у васпитни рад или план заштите. 

6) Обавештавање Министарства – надлежне школске управе, од стране директора установе у року од 24 сата од извршеног, односно од сазнања о дискриминаторном понашању запосленог према учеснику у образовању и на основу релевантних чињеница покреће и води дисциплински поступак, у складу са Законом. 

7) Праћење ефеката предузетих мера заштитних мера према дискриминисаном лицу и сведоку–учеснику у образовању врши се континуирано. 

У случаjу када дискриминаторно понашање испољава лице коjа ниjе запослено у установи, кораци су исти, уз обавезу установе да поднесе притужбу Поверенику. Тим за заштиту може да предложи план заштите учесника у образовању и активности у вези са едукациjом родитеља, односног трећег лица коjе ниjе запослено у установи. 

Уколико се сумња у дискриминаторно поступање директора, та сумња се приjављуjе Министарству. Просветна инспекциjа самостално, а ако jе потребно у сарадњи са просветним саветником, утврђуjе чињенице о поступању установе и њених органа о обезбеђивању заштите учесника у образовању и запослених од дискриминациjе, насиља, злостављања и занемаривања, као и од понашања коjе вређа углед, част и достоjанство, а у складу са Законом, посебним законом, Правилником, Правилником о Протоколу и овим актом. О утврђеним чињеницама, односно наложеним мерама и роковима за отклањање неправилности и недостатака, просветни инспектор обавештава орган управљања установе и министра. Уколико постоjи сумња да jе учињено кривично дело, привредни преступ или прекршаj, односно да jе повређена забрана дискриминациjе, насиља злостављања и занемаривања, просветни инспектор подноси приjаву, односно захтев надлежном органу. 

Документациjа, анализа и извештавање 

У спровођењу превентивних и интервентних мера и активности установа: 

1) прати остваривање програма заштите установе; 

2) евидентира све случаjеве дискриминациjе у установи; 

3) прати остваривање конкретних планова заштите; 

4) анализира стање и извештава. 

О случаjевима дискриминациjе тим за заштиту води педагошку документациjу и евидентира податке о дискриминисаним лицима, извршиоцима дискриминациjе, догађаjу, предузетим радњама и др. Педагошку документациjу води, чува и анализира за потребе установе психолог или педагог, а изузетно, други члан тима за заштиту кога jе одредио директор. Тим за заштиту сачињава извештаj два пута годишње, коjи директор доставља органу управљања, савету родитеља и ученичком парламенту. 

Извештаj о остваривању програма заштите саставни jе део годишњег извештаjа о раду установе и доставља се Министарству – односно надлежноj школскоj управи. Извештаj обавезно садржи: анализу ефеката превентивних мера и активности и резултате самовредновања у овоj области, броj и врсту случаjева дискриминациjе, предузете интервентне мере и активности, као и њихове ефекте. 

Овлашћено лице у установи има обавезу да ажурира податке о дискриминациjи. 

Директор одлучуjе о дозволи приступа документациjи и подацима учесника у образовању у складу да прописима коjима се уређуjе заштита података о личности. 

На основу анализа стања, праћења дискриминациjе, вредновања квалитета и ефикасности предузетих мера и активности у области превенциjе и интервенциjе, установа дефинише даљу политику заштите од дискриминациjе учесника у образовању, родитеља, запослених и трећих лица. 

СЕГРЕГАЦИЈА 

Сегрегациjа представља издваjање учесника у образовању на основу личног своjства, и то када се: 

1) учесници у образовању у установи или у вези са радом установе, услед свог личног своjства, неоправдано одваjаjу од других учесника и искључуjу из активности групе или одељења; 

2) образуjу засебне групе или одељења из разлога коjи ниjе у складу са Законом и посебним законом; 

3) у групи, одељењу, односно у установи структура учесника у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручjа установе, осим уколико jе то последица специфичности установе, у складу са законом. 

Драстично одступање од структуре деце и ученика са подручjа установе, када то ниjе последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта jесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколскоj установи и ученика у основноj школи, групи и одељењу поjединачно. 

Aко jе установа на подручjу jединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе jединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на jезику националне мањине, у складу са законом. 

ПРЕВЕНЦИЈА 

Превентивне активности установе на спречавању сегрегациjе 

У циљу спречавања сегрегациjе установа спроводи следеће активности: 

– формирање етнички, jезички, социjално разноврсних група или одељења коjа су у складу са структуром учесника у образовању на подручjу jединице локалне самоуправе као целине, а не само у њеном jедном делу; 

– организовање активности коjе су усмерене на подизање свести запослених у установи и родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегациjе; 

– jачање капацитета запослених за пружање додатне подршке, конципирање програма и предузимање активности усмерених на унапређивање односа међу учесницима у образовању, прихватање различитости и развоjу интеркултуралности; 

– организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи, положаjу деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима коjе сва деца и ученици имаjу у групама и одељењима коjа су етнички, jезички и социjално разноврсна; 

– обезбеђивање сразмерне заступљености родитеља деце и ученика припадника националне мањине у савету родитеља и општинском савету родитеља. Установа у коjоj стичу образовање припадници националних мањина статутом уређуjе и обезбеђуjе сразмерну заступљеност родитеља деце и ученика припадника националне мањине, односно друштвено осетљивих група; 

– обезбеђивање додатне подршке за укључивање у вршњачку групу и инклузивно образовање кроз мере индивидуализациjе наставе, интензивног учења српског jезика или jезика националне мањине и друге мере подршке у складу са потребама учесника у образовању, у складу са Законом. 

ИНТЕРВЕНЦИЈА 

У установи се интервенише одмах: када се сумња у сегрегациjу, када поступци родитеља на промени издвоjеног одељења – обjекта предшколске установе или основне школе доведу до сегрегациjе и када jе утврђено постоjање сегрегациjе. 

У случаjу сумње у постоjање сегрегациjе, свако има право да иницира њено утврђивање. 

Инициjативу за спровођење интервентних активности на нивоу установе може покренути установа у коjоj постоjи сегрегациjа, орган надлежан за обављање послова инспекциjског, односно стручно-педагошког надзора, општински савет родитеља, Повереник, Заштитник гађана, Омбудсман, организациjе коjе се баве заштитом људских права. 

Када просветни инспектор самостално или са просветним саветником утврди да у установи има више од 25% учесника у образовању и коjи су услед свог личног своjства или етничке припадности организовани у посебна одељења или групе коjе нису у складу са законом или када њихов броj не одражава структуру становништва на нивоу jединице локалне самоуправе, налаже установи мере са роковима за десегрегациjу. Ако орган инспекциjског надзора у оквиру контролног инспекциjског надзора утврди да установа ниjе ни након предузетих мера и активности извршила десегрегациjу jер активности превазилазе границе њених обjективних могућности, извештава о томе министра, школску управу Министарства и орган локалне самоуправе, ради предузимања заjедничких мера и активности и доношења акционог плана десегрегациjе. 

Директор установе поступа по службеноj дужности или по инициjативи, тако што одмах предузима мере и активности у случаjу када се сумња и када jе утврђена сегрегациjа. Приликом препознавања сегрегациjе, установа користи податкe чиjи jе руковалац, у складу са Законом. 

Сматра се да jе директор предузео мере десегрегациjе, ако jе у границама обjективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Министарства и jединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. 

Сматра се да jе директор савесно поступао на десегрегациjи и у случаjу када jе, након исцрпених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање: надлежног органа jединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства, Повереника и Заштитника грађана, односно Омбудсмана. 

Уколико jе прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге установе већи од 25%, установа jе дужна да обавести министра и jединицу локалне самоуправе. 

Директор установе jе одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговараjућих мера (у случаjевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом) и због таквих непоступања, министар разрешава директора. 

Мере и активности коjе се спроводе у установи у процесу десегрегациjе 

У установи у коjоj се препозна да постоjи сегрегациjа састав тима за заштиту прошируjе се у складу са потребом и: 

– припрема план десегрегациjе; 

– координира и прати спровођење плана десегрегациjе кроз мере и активности примерене специфичностима ситуациjе сегрегациjе у установи. 

Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегациjе консултуjе и активно укључуjе: 

– родитеље деце и ученика коjи су изложени сегрегациjи; 

– децу и ученике коjи су изложени сегрегациjи; 

– представнике родитеља деце и ученика из већинске заjеднице; 

– представнике ученичког парламента; 

– представника органа jединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; 

– представника центра за социjални рад; 

– представника дома здравља; 

– представника организациjе коjе се баве заштитом људских права. 

План десегрегациjе утврђуjе се на основу анализе узрока сегрегациjе, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи коjима се прате резултати. 

Траjање мера десегрегациjе зависи и од чињеница коjе су утицале на поjаву сегрегациjе и околности у коjима се дешава десегрегациjа. 

У случаjевима где jе препозната сегрегациjа, осмишљавање, координациjу, извештавање праћење ових активности координира тим за заштиту, а надлежна школска управа Министарства прати ефекте примене плана десегрегациjе и о њима извештава министра. 

У случаjу постоjања посебних група или одељења из разлога коjи ниjе у складу са законом, установа спроводи следеће одговараjуће активности у оквиру плана десегрегациjе: 

– израда плана распоређивања деце и ученика коjи су били у посебним групама или одељењима, из разлога коjи нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз вођење рачуна да њихов броj драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са целокупног подручjа jединице локалне самоуправе; 

– у случаjу учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта, њихов броj у jедноj групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броjа учесника у образовању; 

– активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегациjе и њеним последицама, као што су: презентациjе анализе стања и дискусиjе на седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегациjе, састанке актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центром за социjални рад, надлежном школском управом Министарства итд.); 

– jачање компетенциjа запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима коjи су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд.; 

– активности чиjи jе циљ припрема све деце и ученика у установи укључуjући децу и ученике коjи су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговараjућу разраду механизама безбедности, превенциjе конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уважавања различитости; 

– jачање веза са породицом и локалном заjедницом. Организациjа састанка савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуациjи у установи, представљање плана десегрегациjе и добробити коjе ће сви ученици имати; 

– укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаjа њихове улоге у целом процесу); 

– обавештавање надлежног органа jединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоjи таква потреба у процесу десегрегациjе. 

Мере коjе се примењуjу за поjединачно дете и ученика током процеса десегрегациjе 

У зависности од врстe сегрегациjе прописане Правилником, тим за заштиту и тим за инклузивно образовање у сарадњи спроводе следеће активности коjе су обавезни део плана десегрегациjе, а коjе су усмерене на поjединачно дете и ученика: 

– израда плана подршке за свако дете и ученика коjи jе био изложен сегрегациjи и коjи треба да буде премештен у другу групу или одељење, другу радну jединицу предшколске установе или школу. Установа израђуjе план транзициjе, обезбеђуjе мере психосоциjалне подршке у циљу развиjања самопоуздања, самопоштовања, комуникационих вештина, организуjе мере индивидуализациjе, по потреби израђуjе индивидуални образовни план, а на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализациjе и израђеног педагошког профила детета и ученика и остваруjе га у сарадњи са родитељем; 

– укључивање детета и ученика коjи су због свог личног своjства били изложени сегрегациjи у све школске активности, уз извршена прилагођавања на основу плана подршке за дете и ученика или индивидуалног образовног плана; 

– организовање интензивног учења (индивидуализована допунска настава, додатна настава и индивидуални рад), одговараjуће подршке вршњака деци и ученицима коjи не познаjу jезик наставе (препоручљиво jе формирати парове за подршку где ученик коjи боље зна jезик може помоћи другом ученику); 

– организовање вршњачког учења, свакодневних заjедничких активности и образовно-васпитног рада са вршњацима из других одељења и израда плана транзициjе ка редовним одељењима у циљу инклузиjе; 

– организовање распореда седења деце и ученика у оквиру одељења или групе коjи подразумева честе ротациjе.